Вештачка интелигенција је конституисана као научна област у непосредној вези са успостављањем рачунарства као научно–техничке дисциплине. Озбиљно је почела да се развија убрзо после Другог светског рата, а само име је добила тек 1956. године. Она тренутно обухвата мноштво подобласти, од врло општих, као што су учење и перцепција, до уских задатака као што је играње шаха, доказивање математичких теорема, писања поезије, медицинска дијагностика, аутоматско превођење, препознавање говора, роботика и слично.
Вештачка интелигенција као појам у ширем смислу, означава капацитет једне вештачке творевине за реализовање функција које су карактеристика људског размишљања. Могућност развоја сличне творевине је будила интересовање људи још од античког доба. Ипак, тек у другој половини XX виека таква могућност је добила прва оруђа (рачунаре), чиме се отворио пут за тај подухват.
Дакле, вештачка интелигенција је способност рачунара или компјутерски контролисаног робота да обавља задатке који се обично повезују са интелигентним бићима. ВИ се односи на симулацију људске интелигенције путем машина које су програмиране тако да мисле као људи и опонашају њихова дела. Термин се такође може применити на било коју машину која показује особине повезане са људским умом, као што су учење и решавање проблема. Кључна одлика вештачке интелигенције је њена способност да рационализује и предузима акције које имају најбоље шансе за постизање одређеног циља.
Данас, ВИ се користи у многим подручјима, укључујући здравство, финансије, транспорт, индустрију, сигурност и многе друге области. ВИ се користи за решавање проблема који су превелики или превише сложени за људски мозак да би се решили.
Примери примене вештачке интелигенције су различити, од chatbot-ова који воде разговоре са корисницима преко интернета до аутономних возила која могу да се крећу на путу без људске интервенције. Такође, ВИ се користи за анализу великих количина података како би се пронашли узорци и донели закључци из података, што је посебно корисно у области маркетинга и тржишта.
Научне дисциплине које су имале највећи утицај на развој области вештачке интелигенције су:
Постоји више врста вештачке интелигенције, а према сложености уређаја који користе вештачка интелигенција може се поделити на:
| Врста вештачке интелигенције | Опис врсте |
|---|---|
| Реактивне машине | представљају најједноставнији ниво робота, реагују само на тренутне ситуације и немају меморију о претходно рађеним стварима и догађајима |
| Машине са ограниченом меморијом | имају могућност да задрже научене информације из посматрања претходних догађаја или података |
| Теорија ума | представља машине засноване је на људским осећањима, сећањима или другим можданим обрасцима, које би употребом тих образаца, могле да реагују другачије у зависности од ситуације |
| Свест | врста која још увек није развијена, а која се заснива на људској свести. У питању су машине које би могле да предвиде и осећања других око себе. |