Владичански двор
Главна улица у Вршцу, Дворска, добила је име по Епископској палати (на српском Двор значи Палата). Палата је подигнута 1672. Парк у дворишту Палате уређен је на француски начин, са две фонтане и ограђен је барокном оградом.
Владика Јован Георгијевиц́ је добио дозволу краљице Марије Терезије да сагради овај Двор као резиденцију банатских епископа. Капела у унутрашњости датира из 18. века и посвец́ена је Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу. Барокни иконостас је осликао сликар Никола Нешковиц́, деда Јована Стерије Поповиц́а. Занимљив је и веома редак део иконостаса, где је изнад бочних двери насликан родослов Исуса Христа по Старом Завету, по Јеванђељу. На врху иконостаса, испод Распец́а, насликане су кости као парафраза Голготе, горе је распец́е а на врху Васкрсење, као суштина хришц́анства – победа над смрц́у.
У параклису се налази и Чудотворна икона Пресвете Богородице, названа Винчанска или Бездинска, по именима манастира у којима је кроз време била. 1931. године икона је донета овде где је и данас. Верује се да је насликана између 15. и 16. века.
Саборна црква
Саборна црква или Црква светог Оца Николаја сазидан је у 18. веку и најстарији је православни храм Вршцу. У криптама цркве сахрањено је неколико вршачких владика.
Црква није само православни храм већ је и значајан споменик културе које је украшавало низ познатих сликара чија се дела и данас налазе у њој. То су Никола Нешковић са 10 целивајућих икона, Павел Ђурковић који је урадио иконостас, Симеон Јакшић и Михајло Поповић са зидним сликама и две слике Паје Јовановића, Свети Никола спасава осуђенике и Света Ангелина за коју се верује да је лик Ангелине радио по лику своје мајке
Црква Светог Теодора Вршачког
Теодор Несторовић, вршачки владика, 1594. године, подигао је Банаћане на устанак против турака. Банаћани су под барјаком Светог Саве успели да освоје Банат али је турска војска након пар месеци успела да поврати изгубљене градове а вршачки владика је ухваћен И кажњен тако што му је живом одрана кожа. 4 века касније проглашен је за светитеља од стране Српске Православне цркве и тиме Вршац постаје један од ретких градова који има Светитеља са именом града – Св. Теодор Вршачки.
У част овог Светитеља на Вршачком брегу је 2002. године подигнут и освештан храм Светог Теодора Вршачког.
Катедрала у Вршцу - Црква Светог Герхарда
Велелепни римокатолички храм, посвећен Св. Герхарду, зидан је од 1860. до 1863. године и данас представља један од најрепрезентативнијих објеката у граду.
Пројекат се до детаља ослања на средњевековну готичку културу. Ентеријер цркве богато је опремљен изрезбареним намештајем, украшен зидним и олтарским сликама, витражима и скулптурама. Главну олтарску палу је 1863. насликао професор бечке Академије Петер Јохан Гајгер.
Оно по чему се ова црква, сем своје величине, истиче су оргуље због којих је ова богомоља и својеврсна концертна дворана где су до сада наступали многобројни хорови и познати оперски певачи.
Румунска православна црква
Залагањем оца Трајана Опрее, др Петреа Шпенијаге, и уз обилну финансијску подршку неколико ктитора, 1911. године почела је изградња цркве према плановима архитекте Димитрија Боитара. У украшавању храма учествовали су сликар Виргил Симонеску, вајари Нистор и Јосиф Босиок и клесар Јоан Воина.
Инспирисана углавном византијском сакралном архитектуром, црква има специфично крстасто решење које је теже уочљиво у основи и унутра. Сликовитост фасада на којима се појављују кровне круне од зубаца тестере, слепи лукови, рампе додатно је наглашена полихромијом грађевинског материјала, односно смењивањем жуте и црвене клинкер опеке.
Службу освец́ења је 23. маја 1913. године, на празник Вазнесења Господњег, одслужио епископ карансебешки Мирон Кристеа.
.jpg)
Капела Светог Крста
Најстарији католички храм у Банату налази се изнад Вршца, на брду Миса. После Вршачке куле, ово је најстарија сачувана грађевина у граду. Црква је грађена од 1720. до 1728. године.
У јесен 1739.године католичко становништво одлучило је да подигне заветну капелу у славу Св. Рока, заштитника од куге пошто је те године Вршац, након дугогодишњег пустошења од стране Турака, ио захваћен великом епидемијом куге.
Године 2007. уређен је видиковац са којег се пружа поглед на град.
Манастир Месић
Један је од најзначајнијих манастира у југоисточном Банату, настао највероватније у XV веку, мада га по локалној легенди оснива 1225. године Арсеније Богдановић Хиландарац кога је лично Св. Сава поставио за игумана манастира. У цркви посвећеној Св. Јовану Крститељу, налазе се остаци фресака из 1743. године и добро су очуване. Испод се налази још старији слој фресака који није испитан, као и фреске које су настале у XVIII веку. Манастир у својој ризници чува вредне рукописе и књига, као и низ слика познатих сликара.
У манастиру се, на Богородичином трону, налази икона позната као ”Достојно Јест” којој се придаје чудотворна моћ. Потиче са Свете горе Атонске а у манастир је донета 1803. године.
Кроз историју је више пута паљен, девастиран и обнављан, најчешц́е од Турака. Од 1952. године је женски манастир, а данас је под заштитом државе као културна баштина.
Манастир Мало Средиште
У давнини називан и манастир Светих Архангела Михајла и Гаврила подигао га је деспот Јован Бранковић с краја 15. века на месту данашњег села Мало Средиште. У време подизања манастира, деспот Јован обновио је и манастир Месић у коме се тада и оснива седиште епископије вршачке. Први епископ постао је Парентије, а предање вели да је дошао из манастира Хиландар.
Стари манастир Средиште био је један од знамења поствизантијске културе на граници истока и запада. Молитвено је збрајао србе до 1777. године када је законом о црквеним реформама угашен са још неколико манастира у Банату. Манастир Средиште обновљен је из темеља у периоду 1995 – 2003. године. Цео манастир посвећен је Чудотворној икони Пресвете Богородице.
