Вршачка Кула
Вршачка кула, симбол не само града већ и целе околине, сазидана је 1439 године и верује се да ју је подигао Ђурађ Смедеревац после пада Смедерева са циљем да заштити своје поседе на простору данашње Војводине. Од целог утврђења најочуванија је Донжон кула, висине 20м, која је данас у потпуности рестаурирана.
Висина спољних зидова износи 19,85 м, а стране су широке 13,80 м и 11 м. Карловачким миром 1701. године је почело рушење куле, тако да се више није могла користити у војне сврхе.
Досадашњим истраживањима констатовани су бедеми и остаци кружне куле. Покретан археолошки материјал (керамика, камени предмети, метално оружје и оруђе, новац) после завршене комплетне анализе даће прецизнију слику живота овог утврђења у историјским, културним, економским оквирима.
Апотека на степеницама
Апотека на степеницама, позната и под именом ”Апотека на степенице”, потиче из друге половине 18. века и у њој је 1784 отворена прва вршачка апотека ‘’Код спаситеља’’.
Ова барокна грађевина, од шездесетих година прошлог века налази се у саставу Градског музеја и у њој се налази спомен-збирка Паје Јовановића, међу којима је и чувени Пајин ‘’Триптихон’’.
Градски музеј Конкордија
Давне 1882. године, на предлог Јулијуса Фриша, доноси се одлука о оснивању Музеја. За кустоса је постављен Феликс Милекер, чија је велика заслуга за обогаћивање музејских збирки путем теренских ископавања, откупа предмета од колекционара, а знатан део старина кроз поклоне бројних дародаваца. Прва велика изложба за јавност отворена је 1896. године.
Данас музеј броји преко 250.000 експоната у неколико стручних одељења: археолошко, историјско, нумизматичко, етнолошко, природњачко и уметничко, као и конзерваторска радионица.
Градска кућа Магистрат
Градска кућа (Магистрат), у којој се данас налази Скупштина општине Вршац, је комплекс који се састоји од три зграде грађене у три века:
XVIII век - најстарији део је зграда на углу Дворске и Доситејеве са два трга
XIX век - централна зградаса балконом и главним улазом са Трга победе и
XX век - најновији део а улазом из улице Анђе Ранковић.
Стеријина кућа
После више од 150 година од смрти оца српске драме Јована Стерије Поповића, кућа на Тргу Светог Теодора Вршачког, у којој је овај истакнути Вршчанин живео И радио коначно је добила праву намену - постала је Стеријин музеј.
Простор је оплемењен оригиналним намештајем који је славни писац користио међу којем је и писаћи сто, на ком је писао драме и комедије.
Оригинални рукописи „Покондирена тиква“, „Зла жена“, „Кир Јања“, „Лажа и паралажа“ и бројних других Стеријиних дела, налазе се у витринама у спомен-соби, а на зидовима су урамљени факсимили И документа. Ту су још и документи и фотографије и портрет Стерије који је насликао Урош Предић.
