КОШАРКА

HOME ABOUT_ME ФУДБАЛ КОШАРКА ТЕНИС ГАЛЕРИЈА
Кошарка је врста тимског спорта, који углавном чине два тима од по пет играча, који се такмиче један против другог на терену правоугаоног облика. Главни циљ је постизање што више поена, што се остварује убацивањем лопте у кош, притом покушавајући да противнички тим постигне што мање поена. Пречник кошаркашке лопте је 24 центиметра, а пречник обруча скоро дупло више, 46 центиметара. Кош је вредан један поен приликом шутирања слободних бацања, два поена приликом шутирања унутар линије три поена, и три поена уколико се шутира изван линије три поена. Тим који на крају утакмице постигне највише поена, уколико је на крају регуларног дела резултат изједначен, играју се продужеци. Током времена кошарка је развила уобичајене технике шутирања, додавања и вођења лопте, као и позиције играча и нападачки и одбрамбени механизам. Док се уобичајена такмичарска кошарка одвија под строгим и тачно одређеним правилима, разне варијације кошарке учиниле су кошарку ближу играчима и с мањим бројем правила. Кошарка је један од најгледанијих спортова на свету. Док је такмичарска кошарка искључиво дворански спорт који се одвија на терену за кошарку, мање регулисане врсте кошарке могу се играти и као спољни спорт на подлогама различитим од паркета, који је стандард за такмичарску кошарку.

ПОЧЕЦИ

Почетком децембра 1891, Џејмс Нејсмит, канадски лекар на Универзитету Макгил и професор физичког васпитања на Колеџу Спрингфилд, осмислио је нову игру на затвореном терену која би служила за одржавање кондиције ученика током дугих зима. Одбацио је многе предложене игре с објашњењем да су прегрубе или непотпуне, и на крају је модификовао дечју игру Патка на камену, прилагодио је неколико спортова у једну целину и написао је једноставна правила. Кош је ставио на висину од 3,05 m. Тај кош се разликовао од данашњег по томе што је имао чврсто дно, док данашњи кошеви имају мрежицу која пропушта лопту. Док су кошеви имали чврсто дно, сваки пут након постигнутога коша лопте су се морале избијати из коша. Нејсмитова нова игра била је врло слична рукомету који је настао отприлике у исто време као и кошарка, крајем 19. века. Женска кошарка почела је 1894. када је Сенда Беренсон, професорка физичког васпитања прилагодила Нејсмитова правила женама. Прва службена кошаркашка утакмица одржана је 20. јануара 1892. у дворани Гимназије Удружења младих хришћана. Играло се с девет играча на терену упола краћем него данашњи NBA терен. Оригинални назив кошарке на енглеском је basketball, а сложеница је од речи basket – кош и ball – лопта. Име је Нејсмиту предложио један од његових ученика. Игра је била популарна од самог почетка. Први играчи кошарке били су студенти Гимназије Удружења младих хришћана. Касније игра се проширила на читав САД и Канаду. До 1896. године постојале су и бројне женске кошаркашке екипе, но поприлично груба правила и бројна публика одвратила су кошарку од примарног циља Удружења младих хришћана, игре која помаже студентима да остану у форми. Но, упркос томе, пре Првог светског рата успоставили су се бројни аматерски савези с аматерским клубовима, и то у САД. Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте израђене искључиво за кошарку биле су смеђе, што је била уобичајена боја све до педесетих 20. века када је Пол Тони Хинкл, у потрази за лоптом која би била уочљивија, у употребу увео наранџасту лопту, која је и данас стандардна. Вођење или одбацивање лопте од подлоге, није било предвиђено првим правилима. Предвиђено је било само додавање лопте између саиграча одбацивањем лопте од подлоге. Додавање лопте био је први пример кретања лопте. Вођење је постепено нашло пут до кошарке и постао дозвољен, међутим, није се превише користио због неправилног облика тадашњих лопти и њиховог неправилног одскока. Тек је средином педесетих вођење постало популарна метода баратања лоптом, што је било условљено побољшањем њених својстава за што је заслужан Пол Тони Хинкл. Кошарка, нетбол, одбојка и лакрос једини су спортови с лоптом измишљени од стране држава Северне Америке. Друге игре попут бејзбола и канадског фудбала измислили су Европљани, Азијци или Африканци.

Међународна кошарка

Међународна кошаркашка федерација ФИБА основана је 18. јуна 1932. у Женеви од представника осам држава: Аргентине, Чехословачке, Грчке, Италије, Летоније, Португалије, Румуније и Швајцарске. У то време, организација се бринула само о аматерским играчима. Кошарка је први пут уврштена на Летње олимпијске игре 1936, иако је демонстративни турнир одржан још 1904. На овим такмичењима су углавном доминирале Сједињене Државе, које нису освојиле само четири олимпијска турнира, а први пораз је био у контроверзној финалној утакмици против Совјетског Савеза на Олимпијским играма 1972. у Минхену. Прво Светско првенство у кошарци за мушкарце је одржано у Аргентини. Три године касније, прво Светско првенство у кошарци за жене је одржано у Чилеу. Женска кошарка је уврштена на Олимпијске игре 1976., са тимовима Бразила и Аустралије које су били највећи ривали Сједињеним Америчким Државама. ФИБА је 1989. одбацила разлику између аматерских и професионалних кошаркаша, а 1992. професионални играчи су први пут играли на Олимпијским играма. Доминација САД се наставила са представљањем њиховог Тима снова. Међутим, са развојем кошарке у другим државама, остали национални тимови су почели да побеђују Сједињене Државе. Тим који се састојао од искључиво NBA играча је завршио као шести на Светском првенству 2002. у Индијанаполису иза Југославије, Аргентине, Немачке, Новог Зеланда и Шпаније. На Олимпијским играма 2004. у Атини, тим Сједињених Држава састављен од професионалних играча је претрпео први пораз на Олимпијским играма, изгубивши од Порторика и Литваније у утакмицама по групи. На крају је овај тим освојио бронзану медаљу, иза Аргентине и Италије. Кошаркашки турнири се широм света одржавају за дечаке и девојчице свих узраста. Глобална популарност овог спорта одражава се кроз националности играча који играју у NBA лиги. Владе Дивац, један од припадника првог таласа неамеричких играча, и Предраг Стојаковић, двоструки победник у шутирању тројки су из Србије, Стив Неш, који је освојио награду за најкориснијег играча у NBA лиги је Канађанин; Кобе Брајант је Американац, али је одрастао у Италији; звезда Далас Маверикса Дирк Новицки је Немац, а звезда Лос Анђелес Лејкерса Пау Гасол је из Шпаније. Сан Антонио Спарси у својој екипи имају Тима Данкана са Америчких Девичанских Острва (Данкан игра за САД, пошто Девичанска Острва немају кошаркашки тим за међународна такмичења), Емануел Ђинобили је из Аргентине (као и играч Чикаго Булса Андрес Ноћиони), а Тони Паркер је из Француске. Најбољи тимови са два последња Светска првенства одржана 2002. у Индијанаполису и 2006. у Јапану, једнако драматично показују глобализацију игре. Само један члан ова два тима је Американац, а то је Кармело Ентони. У тиму из 2002. су били Новицки, Ђинобили, Стојаковић, Јао Минг из Кине и Перо Камерон из Новог Зеланда. Ђинобили је такође био и у тиму и 2006, а остали су Ентони, Гасол и Хорхе Гарбахоса из Шпаније и Теодорос Папалукас из Грчке. Једини играчи из ова два тима који никада нису играли у NBA су Камерон и Папалукас.

Кошарка у Србији

Прву кошаркашку лопту у Србију донео је 1923. године из Америке Вилијам Виланд, представник добротворне организације „Војска спаса“. Виланд је у Београд стигао са задатком да учитеље, наставнике и професоре београдских школа упозна са званичним правилима кошаркашке игре. У пратњи госта из Америке, у служби преводиоца, била је Драгица Поповић из Црвеног крста Београда. Домаћини су били изузетно заинтересовани за ову посету. Семинарима г-дина Виланда присуствовао је велики број знатижељника, који су желели да се упознају са њима до тада потпуно непознатом игром. У знак велике пажње и посебног пријатељства, Виланд је г-ђи Поповић, која га је пратила током његове кратке посете Србији, поклонио кошаркашку лопту. Према свим историјским сведочанствима, то је била и прва кошаркашка лопта која се појавила у Србији. Прва комплетна правила кошаркашке игре штампана су у Београду 1924. Занимљивост о почетку кошарке у Србији која је објављена у дневном листу "Политика" од 18. априла 1923. у рубрици „Спорт": Баскет-бал у Београду — Спортски Клуб Југославија засновао је одељак за веома популарну игру Баскет-бал. Уверени смо да ће ова лепа игра стећи много присталица међу љубитељима лаких и грациозних спортова, за које нису потребне нарочите атлетске способности. Ова игра, у којој нема суровости, веома је згодна за нежну децу и женскиње... Међутим, још и 1935. "Политика" сврстава "баскетбал" међу спортове за које се код нас "скоро и не зна".

Правила

Кошарка се игра рекреативно и такмичарски. Правила за рекреативну кошарку нису тако строга и често су локално одређена. Такмичарска правила су строга правила и она су међународна и NBA правила. Кошаркашка правила, која обухватају димензије игралишта, кошева, лопте, дресове, регуларност и трајање игре... штите и обезбеђују делегиране судије. Кошарка на такмичарском нивоу захтева више услова: сат, таблу за исписивање резултата, алтернативне стрелице поседа, и оперативни систем на конструкцији коша са сиреном.

Црвена Звезда-Партизан

Назив клуба Првенство СФРЈ Првенство Србије Евролига Куп Радивоја Кораћа(ФИБА)
ФК ПАРТИЗАН 1975/76, 1978/79, 1980/81, 1986/87, 1991/92. 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14. 1991/92. 2012/13, 2015/16, 2016/17, 2021/22.
ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1968/69, 1971/72. 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2018/19, 2020/21, 2021/22. / /