Историја рачунара се може разделити на 5 генерација, односно етапа:
1. генерацију карактерише коришћење вакум тубе и магнетних трака. Трошили су веома велику количину ел. енергије, били су врло спори и гломазни. Програмирање се вршлио путем машинског језика. Овакви рачунари су коришћени искључиво у државним институцијама и развојним институтима.
2. генерацију карактерише почетак употребе транзистора. Ови рачунари су представљали побољшање у односу на претходну генерацију по питању потрошње струје, величине и брзине, а у програмирању су се користили тзв. асемблерски језици.
3. генерацију карактерише коришћење интегрисаних кола. Тада се појављују и први модерни програмски језици (PASCAL, C). Били су још ефикаснији, мањи и бржи, подржавали су више периферија (мишеви, тастатура) а и постали су доступни већем броју купаца.
4. генерацију карактерише коришћење микропоцесора те увођење RAM и ROM меморије. Ефикасност и брзина се повећавају, величина смањује, уводе се нови програмски језици и ови рачунари постају доступни широј маси потрошача.
5. генерацију која је тренутно актуелна карактерише пре свега преносивост и разумевање људског језика. Ови рачунари су супер-брзи, веома компактни и јефтини. Такође се у овој генерацији примећује убрзан развој вештачке интелигенције.