Планине

Клима

Планинска клима постаје хладнија са повећањем надморске висине, услед интеракције између радијације и конвекције. Сунчева светлост видљивог спектра пада на земљу и загрева је. Земља затим загрева ваздух на површини. Кад би радијација била једини начин преноса топлоте са земље на простор, ефекат стаклене баште гасова у атмосфери би одржавао земљу на око 333 K (60 °C; 140 °F), и температура би експоненцијално опадала са висином.

Међутим, кад је ваздух топао, он се шири, чиме се снижава његова густина. Стога, врући ваздух тежи да се подигне и пренесе топлоту нагоре. Ово је процес конвекције. Конвекција долази у равнотежу када сегмент ваздуха на одређеној надморској висини има исту густину као и његово окружење.

Ваздух је слаб проводник топлоте, тако да сегмент ваздуха може да се подигне и падне без знатне размене топлоте. То је познато као адијабатски процес, који има карактеристичну криву зависности притиска и температуре. Како притисак постаје мањи, температура се снижава.

Брзина снижавања температуре са надморском висином је позната као адијабатска стопа опадања, која је приближно 9,8 °C по километру висине.

Присуство воде у атмосфери компликује процес конвекције. Водена пара садржи латентну топлоту испаравања. Како се ваздух подиже и хлади, он коначно постаје засићен и не може више да задржи своју количину водене паре. Водена пара се кондензује (формирајући облаке), и отпушта се топлота, чиме се мења брзина опадања са суве адијабатске брзине опадања до влажне адијабатске брзине опадања (5,5 °C по километру).

Стварна брзина опадања може да варира са висином и локацијом. Стога, кретање нагоре 100 метара на планини је приближно еквивалентно кретању 80 km ка најближем полу.

Ефекат климе на екологију на датој надморској висини се може у великој мери одредити путем комбинације количине преципитације, и биотемпературе, као што је описао Лесли Холдриџ 1947. године.


Екологија

Хладнија планинска клима утиче на биљке и животиње које живе на планинама.

Специфичан скуп биљака и животиња се прилагођава релативно уском опсегу климе. Стога, екосистеми теже да леже дуж висинских појасева грубо константне климе. Ово се назива надморском зонацијом.

У регионима са сувом климом, планинска тенденција да имају виши ниво преципитације као и ниже температуре такође омогућавају различите услове, што побољшава зонацију.

Неке биљке и животиње присутне у надморским зонама имају тендецију да постају изоловане, јер ће услови изнад и испод одређене зоне бити негостољубиви и на тај начин ограничити њихово кретање или расипање. Ови изоловани еколошки системи су познати као небеска острва.

Висинске зоне обично следе типичан патерн. На највишим надморским висинама, дрвеће не може да расте, и какав год живот можда постоји, он ће бити алпског типа, налик на тундру. Непосредно испод линије дрвећа, може се наћи субалпска шума четинарског дрвећа, која може да поднесе хладноћу и суво окружење. Испод тога расту планинске шуме. У умереним деловима Земље, те шуме имају тенденцију да буду од четинарског дрвета, док у тропима могу бити од листопадног дрвећа које расте у кишним шумама.

Занимљивости

7% копнене области Земље је изнад 2500m, само 140 милиона људи живи изнад те надморске висине и само 20-30 милиона људи изнад 3000m надморске висине.

Изнад 8000m надморске висине, атмосфера не садржи довољно кисеоника за одржавање људског живота. Ово је познато као „зона смрти”. Врхови Монт Евереста и К2 су у зони смрти.

Око половине планинског становништва живи на Андима, у Централној Азији, и Африци.

Око 80% планинског становништва живи испод линије сиромаштва.

Планинарење, висинско пењање, или алпинизам је спорт, хоби или професија ходања, скијања, и пењања на планинама. Док је планинарење почело као покушај да се досегне највиша тачка неосвојених великих планина, оно се разгранало у специјализације које адресирају различите аспекте планина, и састоје се од више области, у зависности од тога да ли изабрана рута води преко камена, снега или леда. Сви облици захтевају искуство, атлетске способности, и техничко знање ради одржавања безбедности.

Планине и њихови врхови
Планина Врх Висина
1. Рудник Цвијићев врх 1132m
2. Копаоник Панчићев врх 2017m
3. Златар Велика Кршева 1627m
4. Шар-планина Црни врх 2585m
5. Проклетије Ђеравица 2656m