Планине

Класификација

У генетској класификацији планина издвајају се веначне или набране и громадне или раседне планине.

Посебан генетски тип планина су вулканске планине које су у целини изграђене од вулканских стена. Ове планине су масиви који су постали обликовањем и хлађењем огромних количина лаве и другог пирокластичног материјала у даљој или ближој геолошкој прошлости. Њихов данашњи изглед резултат је деловања тектонских покрета и различитих ерозивних процеса у поствулканском периоду.

Изразите вулканске планине су Кенија у Африци, Аконкагва у Јужној Америци, Декан у Индији, Мек Кинли на Аљасци.

Пример овакве планине у Србији представља Црни врх изнад Бора.

Поред генетских типова, у класификацији планина, могу се издвојити и два стадијална типа. То су планинске трупине и регенериране планине.

Планинске трупине су заостали, јако снижени (подински) делови старих планина које су разорене ерозијом. Оне су, у морфолошком погледу, далеко одмакли стадијум у уништавању планина деловањем различитих геоморфолошких агенаса. Са наставком њиховог уништавања оне би биле потпуно уништене у процесу апланације. Оваквих планина има у средњој Европи: Вогези, Шварцвалд, Тириншка шума, Судети. Има их и на Уралу, Тјан Шану, Алигенима итд.

Планинске трупине могу бити захваћене млађим тектонским орогеним покретима и поново издигнуте и обновљене као планински венци или масиви. Овакве планине издвајају се као регенериране. У морфолошкој еволуцији планина оне представљају стадијум поновног рађања.

Пример оваквих планина је већина планинских венаца херцинске орогенезе. Они су обновљени за време алпске орогенезе. Изразит пример је планина Урал. Његови херцински планински венци били су разорени у доњем мезозоику и преобраћени у планинске трупине да би били издигнути током млађег терцијара и млађег квартара.

Према висини планине се деле на ниске (до 1.000m), средње (1.000-2.000m) и високе (преко 2.000m).

Геологија

Постоје три главна типа планина:

Вулкани

Вулкани се формирају кад једна плоча бива потиснута испод друге плоче, или на средњоокеанском гребену или у врућој тачци. На дубини од око 100km, долази до топљења у стени изнад плоче (због додавања воде), и формира се магма која досеже површину. Кад магма изађе на површину, она често формира вулканску планину, као што је штитасти вулкан или стратовулкан.

планина планина

Неки од примера вулкана су планина Фуџи у Јапану и планина Пинатубо на Филипинима. Магма не мора да изађе на површину да би се формирала планина: магма која се очврсне испод површине још увек може да формира планиске доме, као што је Навахо планина у САД.

Веначне планине

Веначне планине се јављају кад се две плоче сударе (настају набирањем).

Пошто мање густа континентална кора „плута” на гушћим стенама мантла испод, тежина било ког материјала коре који се потискује нагоре и формира узивишења, платое или планине мора да буде балансирана силом узгона много веће запремине потиснуте надоле у мантл. Стога је континентална кора нормално знатно дебља испод планина, у односу на нижа подручја.

Стене могу да се набирају било симетрично или асиметрично. Набори навише су антиклинални, а набори надоле су синклинални: код асиметричног набирања могу се исто тако јавити лежећи и преокренути набори.

Пиринеји, Алпи, Карпати, Динариди, Стара планина су примери веначних планина.

планина планина

Громадне планине

Громадне планине су последица раседа у кори.

Кад се стене на једној страни раседа подигну релативно на другу, може доћи до формирања планине.

Уздигнути блокови су блокови планина или хорстови. Суседни спуштени блокови се називају гребенима: они могу да буду мали или да формирају екстензивне системе рифтних долина. Тиме се формира предео попут оног који се може видети у источној Африци, у Вогезима, провинцији долина и венаца у западној Северној Америци и у долини Рајне. Те области се често јављају кад је регионални стрес екстензиван, а кора разређена.

Примери громадних планина су: Вогези, Урал, Шварцвалд итд.

планина планина