⫷ Тјурингов тест ⫸

➤Шта је Тјурингов теста и ко је био Тјуринг?

Тјурингов тест је тест који је предложио британски математичар и информатичар Алан Тјуринг 1950. године као начин да се процени способност рачунара да имају интелигентно понашање које би могло да се сматра еквивалентним људском.


Алан Матисон Тјуринг (Лондон, 23. јун 1912 — Чешир, 7. јун 1954) био је енглески математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног рачунарства — направио је концепт алгоритама који се данас користи у свету, и рачунања помоћу Тјурингове машине, формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију Черч-Тјурингове тезе, наиме, да сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају подскуп могућности Тјурингове машине. Својим Тјуринговим тестом, дао је значајан и провокативан допринос дебати која се тицала вештачке интелигенције: да ли ће икад бити могуће рећи да је машина свесна и да може да мисли. Касније је радио у Националној физичкој лабораторији, а 1947. године је прешао у Манчестерски универзитет да ради, углавном на софтверу, на манчестерском Марку I, за који се тада сматрало да је један од првих правих рачунара.

➤Тјурингов тест

Тест се састоји од разговора између три особе: судије, тестираног рачунара (АИ ентитета) и људског испитаника.


Ток теста Циљ теста Важност теста
Теком теста, судија поставља питања како би одредио која особа (рачунар или људски испитаник) даје одговоре. Циљ теста је да се види може ли рачунар имитирати људско понашање довољно уверљиво да се судија може заварати и помислити да разговара с људским бићем, а не са рачунаром. Турингов тест се сматра важним тестом способности вештачке интелигенције јер се фокусира на способност рачунара да се понашају на начин који је сличан људском понашању.



Према Тјуринговом тесту нека машина је интелигентна ако успе да нас током размене текстуалних порука превари да је човек, те је тест од своје појаве мотивисао различите филозофске расправе, као и научно-фантастичне сценарије. Ипак, данас је све више јасно да пука имитација људског понашања нема великог значаја за вештачку интелигенцију, будући да ограничава њен развој, јер коминикација не подразумева само имитацију говора, већ и разумевање ширег контекста, те интонације.

Наиме, Тјурингов тест подразумева да је људска интелигенција садржана у језику, будући да ни једна друга животињска врста нема способност говора и писања, што значи да су речи основно мерило интелигенције. Ипак, машине које су савладале имитацију људског говора и даље имају потешкоће да пружају смислене одговоре, те да разумеју шта се од њих тражи. То донекле доказује да је Тјуринг у праву, те да ће машине доказати да су интелигентне тек када у потпуности буду подражавале и разумевале људски говор, што изгледа још увек није случај.