Положај
Вршац, један од најлепших банатских градова, налази се у североисточном делу Србије, односно југоисточном делу Војводине уз руб Панонске низије, у подножју и на обронцима Вршачких планина. Део територије општине Вршац заузима простор природног резервата Делиблатске пешчаре, познате као "Европска Сахара".
Налази се североисточно од Београда на удаљености од 84 километара, од границе са Румунијом удаљен је свега 14 км, од Темишвара 77 км, административног седишта западне Румуније, од Новог Сада удаљен је 147 км. Суседне општине су: Бела Црква, Ковин, Алибунар и и Пландиште; а већа насеља која се налазе у окружењу су: Опово, Ковачица, Алибунар, Пландиште, Бела Црква, Ковин, Панчево.
Вршац одликује добра повезаност са околним местима, као и градовима у овом делу Војводине, и то како у друмском тако и железничком саобраћају. У самом Вршцу налази се железнички гранични прелаз према Румунији а друмски код Ватина.
Историја
Име нашег града према писаним траговима први пут се појављује пре скоро шест векова, далеке 1427. године у облику ПОДВРШАН.
Прва насеља јављају се у неолиту, у доба глачаног камена о чему сведоче археолошки налази. Људска насеља добијају сталнији карактер доласком Словена (позни средњи век) у ове крајеве, а пре њих овде су боравили Кимерци, Трачани, Келти, Скити, Дачани, Римљани, Сармати, Гепиди, Авари и други.
Данашњи симбол града, Вршачка кула, настао је у првој половини 15. века у време Угарске власти. Поједини извори говоре да је трврђава подигнута на месту староримске куле осматрачнице. Подигао је Ђурађ Бранковић после пада Смедерева за одбрану од Турака.
Турке је из града протерао војсковођа Еуген Савојски 1716. године, чиме је отворио нову епоху у историји града. Вршац улази у састав Тамишког Баната.
Од 1717. године у ове крајеве стижу групе колониста из Немачке, Француске, Италије и Шпаније, првенствено виноградари. Истовремено у Вршац се сливају многи досељеници из Србије, прветежно занатлије и трговци, Срби и Цинцари. Град 1804. год. Добија Тржишну повељу Фрање II.
У 20. Вршац је ушао као град са 25.000 становника и са доста развијеном малом индустријом, снажном трговином и обновљеним виноградарством. По избијању И светског рата, статус српског становништва се изменио, многи угледни Срби послати су у прогонство. У граду су престали да излазе листови на српском језику.
Односи међу народностима, посебно Србима и Немцима, у граду почињу да се заоштравају са појавом фашизма у Немачкој. Неколико дана по ослобођењу града у Вршац стиже и део Главног штаба народноослободилачке војске на челу са врховним командантом - Јосипом Брозом Титом, одавде се командује борбама за ослобађење Београда. Вршац са патином дуге и бурне прошлости спремно је закорачио у нови миленијум.Данас, као и у већем делу своје прошлости, Вршац са околином представља мултинационалну средину у којој се поштују права човека без обзира на верску припадност.
Становништво
Подручје општине, па и сам град Вршац карактерише веома шаролика национална структура настала током векова, као последица честих миграционих кретања на овом простору, узрокованих многим историјским околностима. Најбројнија су била насељавања Срба кроз читав 15. век, и готово у континуитету, у већим или мањим таласима од 17-20 века. Задња већа досељавања вршена су колонизацијом после I и II Светског рата.
Током 18. и 19. века вршена је планско и систематско насељавање становника из Немачке, Италије, Француске и Шпаније. У истом периоду долази и до спонтаног насељавања других националности: Румуна, Мађара, Чеха, Словака и других. Данас у општини, у којој нема етнички чистог места, као и у самом граду, живи преко 20 националност
Према последњем попису становништва обављеном 2002. године укупан број становника у општини Вршац износио је 54.369. У самом граду живи 36.623 становника док у околним насељима живи 17.746 становника. Број становника по км2 је 67.
Природа
Вршачке планине су 2000. године постале међународно значајно станиште птица у Европи (Импортант Бирд Ареа).
Захваљујући свом јединственом положају у банатској низији, затим разноврсности флоре и вегетације, богатих шумских екосистема, лепих пејзажа и видиковаца, већи део шумског подручја ове планине је заштићено као парк природе. Вршачки брег представља излетничко-рекреациону зону локалног становништва, а забаву за себе наћи ће и љубитељи лова и риболова, с обзиром да постоје делови природе намењени управо овим активностима. Свима онима који воле да замене шетњу нечим динамичнијим, на овој планини се пружа могућност параглајдинга, као нешто екстремнијег облика уживања у природном амбијенту.
Познате личности
Јован Стерија Поповић — књижевник и комедиограф
Паја Јовановић — сликар
Јаша Томић — новинар, политичар и књижевник
Бора Костић — шахиста
Драгиша Брашован — архитекта
Борисав Атанасковић — југословенски и српски књижевник, драмски писац за децу и одрасле, глумац у Народном позоришту »Јован Стерија Поповић», редитељ, новинар, драматург радио драме за децу на српском и уредник радио драме за децу на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском језику у Радио Новом Саду 1.
Феликс Милекер — оснивач и кустос Градског музеја
Рада Ђуричин — глумица
Лаза Нанчић — социјалиста, новинар, писац и оснивач Вршачке читаонице
Јосиф Јовановић Шакабента — епископ СПЦ
Теодор Несторовић — вођа Банатског устанка
Душан Станков — конструктор авиона
Милан Јовановић — фотограф
Никола Нешковић — сликар
Недељко Поповић — сликар
Властимир Перичић — композитор
Султана Цијук — оперска певачица