1 Француска, мај 1940
Брзо и неочекивано освајање Ниских земаља и северне Француске за четири недеље био је врхунски пример немачког овладавања покретним ратовањем.
То је била и најзначајнија битка рата.
Леђа француске војске била је сломљена. Хитлер би стекао контролу над западном Европом (и фашистичка Италија је ушла у рат).
Све остало у 1940–45 било је последица ове победе. Немачка грешка која је дозволила британским експедиционим снагама да
побегну кроз Денкерк такође је била значајна; Британија би остала претња, а Хитлерова победа је била непотпуна. Али Стаљинова
нада у дуг обострано деструктивни рат између капиталистичких сила била је поништена; И сама Русија је сада била угрожена.
2 Битка за Британију, август-септембар 1940
Луфтвафе је извршио масовне дневне нападе на базе РАФ-а и касније на Лондон, надајући се да ће стећи ваздушну супериорност и натерати Британију
да склопи мир - почеле су припреме за инвазију.
Британија је поседовала радарски контролисани систем противваздушне одбране и моћну Краљевску морнарицу. Јавни морал није нарушен,
високи немачки губици приморали су да средином септембра пређу на спорадично и мање ефикасно ноћно бомбардовање, а долазак јесењег времена учинио је инвазију непрактичном.
Битка је показала Немачкој (и САД) да Британија не може бити лако избачена из рата. Американци су послали помоћ; Хитлер је одлучио да треба да изврши инвазију на СССР.
3 Операција Барбароса, јун-јул 1941
Хитлеров изненадни напад на СССР био је најразорнија победа у целом рату; као битка захватила је највећу површину. Први циљ Вермахта је постигнут:
брзо уништење Црвене армије у западној Русији.
Операција Барбароса није постигла већи циљ рушења совјетског система и окупације целе европске Русије. Ипак, катастрофа је на крају приморала браниоце да се повуку 600 миља уназад,
до предграђа Лењинграда и Москве. Црвена армија је морала да се обнови; отерало би окупаторе из СССР-а тек у јесен 1944. године.
4 Москва, децембар 1941
Успешна изненадна контраофанзива Црвене армије пред Москвом, која је почела 5. децембра, била је друга најзначајнија битка у целом рату.
Руси ће касније имати лоше поразе, а Немци ће претрпети много веће губитке код Стаљинграда Стаљинграда 1942–43. Али неуспех у Москви значио је да је стратегија Блицкрига Хитлера
и његових генерала пропала; СССР не би био избачен из рата за само неколико месеци.
Северни и централни делови совјетског фронта су се сада чврсто држали. А Трећи Рајх није могао да добије рат на исцрпљивање.
<--- Немачки тенкови и пешадија напредују у село у округу Волоколамск током битке за Москву.
5 Перл Харбор, 7. децембар 1941
Борбе су трајале само 90 минута и биле су врло једностране, али ово је несумњиво била велика битка – шест носача авиона са више од 400 авиона
напало је главну америчку поморску базу.
Осакаћење непријатељске флоте бојних бродова омогућило је Јапану да без сметњи преплави југоисточну Азију. Али „Дан срамоте“ бацио је досадашњу
опрезну америчку јавност свесрдно иза рата са Јапаном и Немачком – иако је рана преокупација пацифичком одбраном одложила слање америчких снага у Европу.
Жестоко антијапанско расположење такође је довело до спремности да се користи запаљиво бомбардовање и нуклеарно оружје три године касније.
6 Средином јуна 1942
Јапанска флота је изашла на море да угрози острво Мидвеј (северозападно од Хаваја), надајући се да ће намамити Американце на уништење.
У стварности су Јапанци упали у заседу, изгубивши четири своја најбоља носача.
Од свих 10 битака наведених овде, ова је заиста могла да прође било како, иако исход није био сасвим „чудесан“. Победа на Мидвеју Победа на Мидвеју омогућила
је Американцима да преузму стратешку иницијативу у јужном Пацифику. Прошло је годину и по пре него што је почела америчка офанзива директно преко централног Пацифика,
али Јапанци нису имали времена да учврсте своју линију одбране острва.
<--- Димећи труп јапанске тешке крстарице Микума, који је уништен током битке код Мидвеја.
7 Операција „Бакља“, новембар 1942
Искрцавање савезника у Мароку и Алжиру била је лака битка: француске трупе Вишија биле су првобитни противник и брзо су промениле страну.
Али „Торч“ је била прва успешна стратешка офанзива, а америчке трупе су први пут прешле Атлантик.
Уследила је победа у Тунису, инвазија на Сицилију и италијанска предаја. Али „бакља“ и медитеранска стратегија, коју су подстицали Британци,
а прихватио Рузвелт, на крају су значили да неће бити искрцавања преко Ламанша 1943.
Битка код Аламејна, вођена касније тог новембра, била је много крвавија и била је одлучујућа победа Британије, али је „Бакља“ имала дубљи значај.
8 Стаљинград, од новембра 1942. до јануара 1943
Тромесечна битка се често сматра прекретницом рата. Након Стаљинграда, Вермахт више неће напредовати у СССР-у. Покретна операција одсецања града средином новембра 1942.
први пут је показала вештину обновљене Црвене армије.
Капитулација Шесте армије у Стаљинградском џепу 31. јануара била је прва велика немачка капитулација. И немачко руководство и становништво окупиране Европе схватили
су значај онога што се догодило: Трећи рајх је сада био у дефанзиви.
Руски војници гађају Немце из напуштене зграде током битке код Стаљинграда, 1942. Војник у покрету са леве стране убијен је пре него што је стигао до прозора.
9 Белгород-Харков, јул-август 1943
Битка код Курска (јул 1943.) се обично сматра једном од три велике совјетске победе, а прва је остварена у лето (за разлику од Москве и Стаљинграда).
Хитлерова офанзива против курса Курска (операција „Цитадела“) је заиста заустављена, али је имала само ограничене циљеве, а Совјети су претрпели веће губитке.
Значајније су биле контраофанзиве које су пратиле „Цитаделу“: северно од Курска (Брианск/Орел – Операција „Кутузов“) и јужно од њега (Белгород/Харков – Операција
„Полководец Румјанцев“).
Црвена армија је преузела и држала иницијативу дуж целог јужног фронта. Њено напредовање до реке Дњепар и преко западне Украјине до предратне границе наставиће
се без значајне паузе до фебруара 1944.
10 Нормандија, јун-јул 1944
За многе људе у Великој Британији, Дан Д (6. јун) и наредних шест недеља борби у Нормандији је најочигледнија „значајна битка“: омогућила је брзо ослобађање западне Европе.
Техничка сложеност пребацивања огромних, углавном неокушаних војски преко Ламанша и њиховог снабдевања тамо је била веома велика. Немци су сматрали да имају добре шансе
да одбију сваку инвазију.
Након Дана Д Хитлер је одлучио да успостави тврдоглаву одбрану региона Нормандије, а када је дошло до главног америчког пробоја, крајем јула, спаљене одбрамбене снаге
нису имале избора осим да победе брзо повлачење ка немачкој граници.
11 Операција Багратион, јун-јул 1944
Совјетска офанзива у Белорусији, три недеље након Дана Д, била је већа од битке за Нормандију.
Изненађени локацијом напада, Немци су тада били савладани темпом и непрекидном природом напредовања – у року од шест недеља цела армијска група је била уништена,
већи део совјетске територије је ослобођен, а јединице на челу напредовале су све до централна Пољска. Притисак „Багратиона“ помогао је британско-америчком напредовању
из Нормандије.
Већи значај офанзиве (заједно са пребегом Румуније у августу) био је у томе што ће Црвена армија окончати рат под контролом читаве источне Европе.