Легенде клуба

Саша Обрадовић бивши је југословенски и српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Тренутно је тренер Монака. У професионалној играчкој каријери наступао је за Црвену звезду, Лимож, Албу из Берлина, Виртус из Рима, Будућност и Келн. Као играч је освојио два првенства Југославије (1993. и 2001), куп Југославије (2001), првенство Немачке (1997), три купа Немачке (1997, 2004. и 2005) и Куп Радивоја Кораћа (1995). Са репрезентацијом Југославије освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, златну медаљу на Светском првенству 1998, три златне (1995, 1997. и 2001) и једну бронзану медаљу (1999) на Европским првенствима. Након завршетка играчке каријере, 2005. је започео тренерску каријеру. У тренерској каријери освојио је првенство Немачке 2006, куп Немачке 2007, 2013, 2014. и 2016, првенство Украјине 2012. и куп Русије 2018.

Предраг Пеђа Стојаковић бивши је српски кошаркаш. У каријери је играо за Црвену звезду, ПАОК, Сакраменто кингсе, Индијана пејсерсе, Њу Орлеанс хорнетсе, Торонто репторсе, и Далас мавериксе.

Стојаковић је играо на три Ол-стар утакмице и два пута је победио у брзом шутирању тројки. Један је од најбољих играча у историји српске кошарке, а такође важи за једног од најбољих шутера у НБА историји. Сакраменто кингси су његов број на дресу 16, повукли из употребе.

Са репрезентацијом СР Југославије је освојио злата на Светском првенству 2002. и Европско првенству 2001. и бронзану медаљу на Европском првенству 1999.

Владе Дивац бивши је југословенски и српски кошаркаш, који има и црногорски пасош. Од 2009. до 2017. године је био председник Олимпијског комитета Србије.

Дивац је играо на позицији центра у Слоги, Партизану, Лејкерсима, Хорнетсима, Црвеној звезди (у Евролиги) и Кингсима. Био је један од првих Европљана који је заиграо у НБА. Са кошаркашком репрезентацијом Југославије освојио је два светска првенства, три европска првенства и две сребрне медаље на Олимпијским играма. За национални тим Југославије је одиграо 145 утакмица и постигао 1345 поена.

Иако активан играч, Дивац је био на положају председника Партизана у периоду од 2000. до 2004. Након завршетка играчке каријере постао је скаут Лос Анђелес Лејкерса и спортски директор кошаркашке секције Реал Мадрида. Године 2008. УЛЕБ га је сврстао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.

Дивац се бави и хуманитарним радом. Са Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао је хуманитарну организацију Група 7. Дивац је због свог хуманитарног рада постао амбасадор добре воље Уједињених нација.

Игор Ракочевић бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији бека.

У каријери је играо за Црвену звезду (у три наврата), Будућност, Минесота тимбервулвсе, Памесу, Реал Мадрид, Таукерамику, Ефес Пилсен и Монтепаски Сијену. Једини је кошаркаш који је три пута био најбољи стрелац Евролиге, и тако заслужио награду Алфонса Форда.

Са кошаркашком репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 2001. у Турској и на Светском првенству 2002. у Индијанаполису.

Милан Гуровић бивши је српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Тренутно је без ангажмана.

Био је први капитен кошаркашке репрезентације Србије. Познат је по тројкама постигнутим против Америчке репрезентације у Индијанополису 2002. године. Био је и МВП УЛЕБ Купа у сезони 2006/07. Рекордер је Јадранске лиге са 45 поена постигнутих 2006. године на утакмици Црвене звезде против ФМП-а. Изабран је за најбољег спортисту СД Црвена звезда 2006. године у традиционалном избору Звездине ревије. Због свог темперамента и срчаности током играчке каријере обожаван је од навијача свог клуба.

Немања Бјелица српски је кошаркаш. Примарна позиција му је крило, али може да игра и по потреби на позицијама плејмејкера и крилног центра. Тренутно наступа за Фенербахче.

Године 2009. био је изабран за најбољег спортисту Спортског друштва Црвене звезде. Изабран је 2010. године у другој рунди НБА драфта као укупно 35. пик. Проглашен је за најкориснијег играча Евролиге 2015. године, а уједно је био и члан најбоље петорке овог такмичења.

Освојио је титулу шампиона НБА лиге у сезони 2021/22. са екипом Голден Стејт вориорса.

Бобан Марјановић српски je кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за Хјустон рокетсе. Са 224 cm висине један је од највиших кошаркаша у свим такмичењима у којима наступа.

Поред велике висине одликује га изузетна снага, али и мека рука приликом шута, те су му проценти шута споља као слободних бацања веома добри с обзиром да игра на позицији центра. У досадашњој каријери наступао је за: Хемофарм, ЦСКА Москву, Жалгирис, Нижњи Новгород, Раднички Крагујевац, Мега Визуру, Црвену звезду и Сан Антонио спарсе. Три пута је био најкориснији играч Кошаркашке лиге Србије. Двоструки је члан идеалне петорке Јадранске лиге. Четири пута је био МВП Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге као и члан идеалне петорке у сезони 2014/15. У тој сезони успео је да обори три рекорда у историји Евролиге и то: број остварених дабл-даблова у једној сезони , укупан број скокова у једној сезони као и укупан индекс корисности у једној сезони и то 616. Био је део најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15.

Са 13 година ујак га је одвео са улица Чикага у Северну Каролину где је почео да игра за средњошколску екипу у Фермонту. Из сезоне у сезону је поправљао свој учинак и наглим растом скренуо пажњу на себе. Предводио је свој тим до локалних титула.

Након тога било је пуно инетересаната међу колеџ екипама, али се он 2010. године одлучио за Универзитет Бејлор. За овај универзитет почиње да игра у сезони 2011/12. Већ на прве три утакмице Квинси је постизао 17, 17 и 20 поена. До краја децембра 2011. године предводио је свој тим до 13 победа без пораза што је био најбољи старт у историји овог универзитета. Због добрих игара био је изабран у многим категоријама за новајлију године у колеџ кошарци. Након једне сезоне на колеџу одлучује да изађе на НБА драфт.

Дејан Радоњић бивши је југословенски и црногорски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.

Радоњић је играо на позицији плејмејкера, али је првенствено био добар стрелац, при чему га је одликовао одличан шут за три поена. Током каријере је два наврата наступао за Ловћен и Будућност, а поред тога бранио је и боје Профиколора, ФМП Железника и Војводине. У периоду од 1998. до 2002. био је члан „златне генерације“ Будућности која је тада освојила три првенства СР Југославије, као и један куп, док је на међународној сцени два пута играла у Евролиги.

Као тренер најуспешнији је у историји Црвене звезде. Такође, рекордер је по укупном броју победа у Јадранској лиги, предводећи екипе Будућности и Црвене звезде.

Светислав Пешић јесте бивши југословенски и српски кошаркаш и садашњи кошаркашки тренер. Један је од најтрофејнијих европских тренера и члан Куће славних ФИБА. Тренутно је селектор репрезентације Србије.

Са репрезентацијом СР Југославије освојио је Светско првенство 2002. и Европско првенство 2001, а са Немачком је освојио Европско првенство 1993. Са клубовима које је водио освојио је Евролигу 2003, ФИБА Еврокуп 2007, Куп Радивоја Кораћа 1995, осам националних првенстава и шест националних купова.